Opšte informacije
Glavni grad Grčke: Atina
Službeni jezik: Grčki
Valuta: Euro (€)
Stanovništvo: 11.306.183 (2010 procena)
Zemlja je predsednički parlamentarna demokratija
Međunarodni pozivni kod Grčke je +30
ULAZAK I IZLAZAK IZ ZEMLjE
Republika Grčka je članica Šengenskog sporazuma, tako da naši građani - nosioci biometrijskih pasoša mogu u Grčkoj boraviti, turistički ili poslovno, do 90 dana bez vize. Ukoliko se putuje iz drugih razloga sa namerom da se u Grčkoj boravi u periodu dužem od 90 dana, potrebno je pre putovanja dobiti posebnu vizu kojom se započinje postupak dobijanja dozvole boravka
(npr. studentska, spajanje porodice...). Unošenje i iznošenje novca u kešu je ograničeno obavezom prijavljivanja, ukoliko suma novca prelazi 10.000 evra. Unošenje kućnih ljubimaca je regulisano evropskim zakonodavstvom, te je neophodno imati: pasoš, potvrdu o vakcinaciji protiv besnila ne stariju od 15 dana, sertifikat ovlašćenog veterinara o zdravstvenom stanju. Unošenje lovačkog oružja je dozvoljeno (jedna puška, rezervna cev, 500 metaka), prijavljuje se grčkoj carini, koja izdaje dozvolu za privremeni uvoz i policiji, koja izdaje dozvolu za privremeno nošenje oružja. Ukoliko grčkim graničnim organima nije poznata ova procedura, treba se pozvati na grčki Zakon br.2168.
Kontakti pograničnih i carinskih organa na graničnim prelazima:
Evzoni, policija +30 2343051111, carina +30 2343051200
Nikis, policija +30 2385045557, carina +30 2385045563
Doirani, policija +30 2341097572, carina +30 2341097100
Promahonas, policija +30 2323041222, carina +30 2323041232
Atina (aerodrom), policija +30 2103531052, carina +30 2103542131
Rodos, policija +30 2241082882, carina +30 2241082901
Krf, + 30 2661089600
Posedovanje, korišćenje i prodaja opojnih droga je zabranjena, i kazne i kada su u pitanju male količine mogu biti izuzetno visoke. Grčka carina ima izuzetno stroga pravila u odnosu na izvoz antikviteta, uključujući i kamenje sa arheoloških nalazišta, čije kršenje može dovesti do visokih novčanih kazni, ili kazne zatvora.
KLIMA U GRČKOJ
Klima u Grčkoj varira u zavisnosti od regiona , od kontinentalne ( Centralna i Severna Grčka ) do mediteranske ( Atika, Peloponez , i na Egejskim i Jonskim ostrvima ) i suptropska sa malo padavina (Krit ) . Temperatura grčkih mora je tokom godine generalno visoka , u rasponu od 15 stepeni obično zimi i na proleće I do 30 stepeni na leto i u jesen . Visina talasa je umerena, što grčka mora čini bezbedna za prosečnog kupača , ne prelazi oko 1,2 m u visinu , za razliku od okeanskih talasa . Grčka mora se smatraju najčistijima u Evropi . Merenja čistoće su prilično konstantna tokom leta , sa nedeljnim objavljivanjem, kao I merenja čistoće plaža i obale uopste.Vreme u Grčkoj može biti prilično vruće leti , sa temperaturama od 35-37 C , ili čak i veće u junu , julu i avgustu . Talasi vrućine retko traju duže od nekoliko dana . Na Egejskim i Jonskim ostrvima temperatura ima tendenciju da bude 2 do 4 stepena niža od kopna . Letnji morski vetrovi , "meltemia" počinju u aprilu , I dostižu vrhunac u avgustu , a postepeno se smanjuju do novembra . Ovi vetrovi su posebno omiljeni surferima. Egejska regata jahti se održava svakog avgusta , kao godišnje Svetsko prvenstvo u surfingu na ostrvu Paros . Period jakog vetra obično ne prelazi pet dana, posle čega obično preovladjuje povetarac. U periodu jakog vetra , lučke vlasti zabranjuju plovidbu . Zima u Grčkoj obuhvata period od novembra do aprila. Zima je uglavnom blaga, sa prosečnom temperaturom između 5 i 15 stepeni , sa umerenim vetrovima na kopnu i na ostrvima , i kišom na planinama. Količine snega su minimalne na planinama. U delovima severne Grčke, kao i u oblastima na više od 800 metara nadmorske visine , prosečna temperatura iznosi od -5 do 10 stepeni , u najhladnijim mesecima. Grčki ski centri se otvaraju u tom periodu , sa preciznim datumima u zavisnosti od količine i kvaliteta snega . U Atini su uglavnom blage temperature , od 20 do 35 stepeni preko leta i 5 do 15 stepeni u zimskom periodu.
JAVNI PREVOZ
Najvažniji aerodromi u Grčkoj su Atina, Solun, Krf, Iraklion (Krit), Rodos. Sva veća grčka ostrva imaju aerodrome, koji su pored lokalnih letova, opremljeni za prihvat međunarodnih čarter letova.
Najznačajnije luke su: Pirej, Solun, Patras.
Železnička mreža nije u potpunosti razvijena, direktna linija sa Srbijom postoji samo iz Soluna.
Putna mreža je dosta razvijena, sa većim brojem autoputeva, koji su u pojedinim deonicama poluatoputevi:
„Egnatia odos“ Igumenica-turska granica
„Etniki odos“, Evzoni-Solun-Atina (putarina oko 40 evra ukupno),
Atina-Patras (putarina oko 10 evra).
Neophodno je posedovanje međunarodne vozačke dozvole, pored nacionalne, kao i međunarodnog osiguranja vozila – zelene karte.
Atina ima adekvatnu mrežu javnog prevoza koja se sastoji od autobusa, trolejbusa, metroa, prigradske železnice i tramvaja, koji povezuju sve okruge i predgrađa. Prigradska železnica Proastiakos povezuje Međunarodni aerodrom sa centrom grada po ceni od 8 € u jednom pravcu. Druga veza je metro, Linija 3, koja povezuje aerodrom i trg Sintagma. Obe ove linije su drugim linijama povezane sa lukom Pirej, kao i sa glavnom autobuskom i železničkom stanicom. Autobuske karte se prodaju na kioscima i na autobuskim stanicama. Karte za metro i voz su dostupne na stanicama. Svaka karta važi za jedan pravac, osim za nedeljnu(10 €) i mesečnu(38 €) kartu. Nedeljna i mesečna karta zahtevaju fotografiju korisnika. Ove karte važe u svim autobusima, trolejbusima, u metrou i tramvajima. Autobusi i trolejbusi saobraćaju od 05.00 do 00.30, dok metro saobraća od 05.00 do 00.00. Tramvaji saobraćaju non-stop.
Solun i drugi veći gradovi Grćke, uključujući i veća ostrva, imaju autobuski prevoz. Voz saobraća između Patre, Atine i Soluna, uključujući I Larisu, Volos, i gradove do turske granice. U svim drugim mestima glavno prevozno sredstvo je autobus. Karte se mogu naći na autobuskim i železničkim stanicama. Grčka ima veoma razvijen međugradski autobuski prevoz sa udobnim i brzim vozilima koja takođe povezuju mnoga sela.
BEZBEDNOST
Štrajkovi i demonstracije, koji su inace u Grčkoj česti, su postali skoro svakodnevni – naročito u Atini. Tokom nemira su sukobi sa policijom skoro neminovni. Naime, grupe uglavnom anarhista i radikalnih levičara koriste mirne (unapred zakazane i odobrene) proteste, za izazivanje direktnih sukoba sa policijom i napade na državne objekte, ali i objekte banaka i druge „simbole“ krupnog kapitala. Pored toga, isti objekti predstavljaju i cilj bombaških napada terorističkih organizacija, među kojima je najpoznatija „Revolucionarna borba“. Dojave o podmetnutim bombama su redovne, te se eksplozivne naprave u najvećem broju slučajeva aktiviraju u ranim jutarnjim satima. Ukazujemo da se ukupna situacija u poslednje vreme donekle popravila. Utisak je, međutim, da će se, s obzirom na dubinu ekonomske krize, kao i posledice do kojih neophodne mere Vlade svakako dovode i koje direktno utiču na socijalni položaj stanovništva, naročito na siromašnije slojeve – radnike, penzionere, službenike, tokom ove godine ponavljati protesti, tokom kojih će biti i aktivnosti navedenih nasilnih grupa. Mišljenja smo, takođe, da će tokom letnjih meseci protesti biti slabijeg intenziteta (naročito u avgustu), dok je za očekivati da će se tokom jeseni njihov broj povećati. Međutim u odnosu na bezbednosne rizike za naše gradjane – turiste, ističemo da je bezbednosni rizik uslovljen navedenom situacijom izuzetno nizak, ili on čak i ne postoji, jer naši građani svoje odmore generalno koriste u manjim, turističkim mestima, na ostrvima, na Halkidikiju i sl. Naime, najveći broj naših građana ne provodi svoje odmore u visokorizičnim mestima: centar Atine (posebno oko trga Omonije i trga Karaiskaki, Eksarhija), centar Soluna (glavni trg Aristotelus, ulice Cimiski i Mitropoleos. Stoga, savetujemo naše građane da generalno izbegavaju navedene krajeve, jer su u istima, naročito u noćnim satima, i kada nema demonstracija izloženi riziku od krađa i drugim neprijatnostima. Takođe, apelujemo na organizatore đačkih ekskurzija da ne rezervišu hotelski smeštaj u ovim krajevima, što se nažalost redovno čini, posebno kada su u pitanju hoteli u blizini Omonije i Karaiskakija u Atini. Takođe, opšti je savet turistima da izbegavaju sva mesta okupljanja demonstranata, ali i druga mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi. Napominjemo da se ta mesta uglavnom poklapaju sa napred navedenim delovima Atine i Soluna. Demonstracije se održavaju i po pojedinim manjim gradovima (Patra, Larisa), ali su znatno manjeg intenziteta i manje nasilne.
U odnosu na druge bezbednosne rizike, podsećamo da su u Grčkoj tokom letnjih meseci česti požari, i da se Grčka nalazi na trusnom području, te su mogući zemljotresi.
Takođe, kako su naši turisti uglavnom motorizovani, apelujemo na oprez naših građana jer je Grčka po broju fatalnih saobraćajnih udesa na 4 mestu u EU, prevashodno jer se u Grčkoj vozi izrazito agresivno i uglavnom se ne poštuju pravila koja štite pešake.
Telefoni za hitne slučajeve su:
100 policija,
166 hitna pomoć,
199 vatrogasci.
Pored navedenog, a na osnovu loših iskustava naših građana (kao i drugih turista), ukazujemo na rizike u pojedinim mestima poznatih turističkih destinacija u Grckoj:
mesto Laganas na ostrvu Zakintos
mesto Kavos na ostrvu Krf
mesto Kardamena na ostrvu Kos
mesto Faliraki na ostrvu Rodos
mesta Hersonisos i Malia na ostrvu Krit
Navedena mesta poznata su po brojnim ekscesima, krađama, zloupotrebi alkohola i narkotika, nemoći lokalne policije u suzbijanju ovih dela prevashodno zbog brojnosti izgrednika – takođe stranaca – „turista“. Međutim, pojedine turiste, posebno mlađe, privlače upravo ovakva mesta.